Ljubavna magija sa ogledalom

Značaj ogledala kroz istoriju i rituale

Interesantno je da reč speculum na latinskom znači ogledalo. Speculum je takođe magijski ritual, koji je nekada označavao praćenje zvezda pomoću ogledala kako bi se videla budućnost. Danas imamo pojam “spekulisati ili špekulisati”, koji označava intelektualnu radnju, odnosno intelektualno predviđanje budućnosti. Magijski ritual sa ogledalom koji podrazumeva predviđanje budućnosti naziva se katopromantija.

U pradavnim vremenima, ogledalo ili ogledanje (viđenje svog odraza u bilo čemu) bilo je ritualni predmet ili ritualna aktivnost koja je pojedincima koji ga koriste omogućavala različite mogućnosti i davala osobene moći. Teško je utvrditi poreklo ovog magijskog metoda, veruje se da ono potiče iz drevne Persije i po verovanju – koristili su ga drevni ili mitski persijski kraljevi kako bi videli budućnost. Mitskim persijskim kraljevima magično ogledalo nije samo omogućavalo da vide budućnost, već i svih sedam nivoa univerzuma.

Postoje brojni primeri kroz celokupnu svetsku istoriju i gotovo celokupnu ljudsku kulturu i religiju u kojima se ogledalo pojavljuje kao magični predmet sa posebnim moćima. Ogledalo se kao magični predmet koristilo u šamanskim obredima, inicijaciskim obredima tajnih društava i obredima inicijacije uopšte kroz čitavu istoriju i u čitavom svetu – od Azije, sve do Zapadne Evrope, Balkana, Afrike i Amerike. Ogledalo po verovanjima ima moć da prikaže stvarnost onakvu kakva ona jeste, da prikaže to kakva će biti budućnost i da nam pokaže drugu stranu – ili drugu dimenziju u koju ne bismo mogli da zavirimo bez magičnih predmeta kao što su ogledala.

U helenskim mitovima Narcis (polubog) je zbog ogledala nastradao, zaljubivši se u sebe udavio se u vodi pokušavajući da poljubi svoj odraz. Zbog ovakvih mitova i sličnih verovanja koja ćemo pomenuti, ogledalo kao magijski predmet ima i neke negativne osobine. Postoje određene zabrane kada je reč o ogledanju, jer ono može biti dobro (ako u njemu vidimo budućnost – i ako samo to želimo) i može biti loše, ako se na primer ne bavimo magijom na adekvatan način ili to radimo u loše svrhe.

U našem narodu postoji verovanje da se ne smemo ogledati u kući pokojnika, stoga se prekrivaju sve stvari koje reflektuju naš odraz (poput ogledala, televizora i slično). Zašto se te stvari rade? Opet vratićemo se na magično svojstvo ogledala – veruje se da ogledalo predstavlja portal ili prolaz u drugi svet. Takođe se veruje da je taj drugi svet iskrivljen, zao i okupiran duhovima ili demonima. Naš narod veruje da bi se u ogledalu mogao videti duh pokojnika u prvih četrdeset dana, te da se stoga može poremetiti njegov prelazak na drugu stranu zbog kog bi se taj pokojnik mogao povampiriti. Takođe smatra se da se ne treba noću ogledati nad vodom, jer tako možemo nastradati od zlih vodenih demona poznatih u slovenskoj mitologiji kao vodenjaci.

Oni koji su bili pažljivi u čitanju naših narodnih epskih pesama, mogu se setiti epske pesme Početak bune protiv dahija u kojoj se Turci – dahije služe ogledalom (staklenom tepsijom) kako bi videli svoju budućnost. To pokazuje da ovaj vid magijske prakse postoji i u našem narodu. Takođe i u našem narodu ali i svuda u svetu, postoje verovanja koja se tiču ljubavne magije u kojoj se koristi ogledalo.