Crna magija i uroci

Postoji velika razlika između crne magije i uroka, koju ljudi često ne vide i ne prepoznaju. Iako i za jednu i za drugu opasnost, može biti odgovoran čovek koji želi da naudi vama – stvar sa urocima je nešto drugačija.

Crna magija na primer uvek direktno ide i radi se sa voljom jednog čoveka koji želi da naudi jednom licu ili nekoj grupi lica poput porodice. Postoje pretpostavke i saznanja, da se gotovo svaki oblik crne magije izvodi u sadejstvu sa nekom nečistom silom. Takve nečiste sile mogu biti duhovi davno preminulih ljudi sa kojima crni magovi kontaktiraju i pokušavaju da naude nekome posredstvom entiteta koji se nalazi između sveta živih i sveta mrtvih. Ljudi koji imaju sposobnost da naude drugima na ovakav način, nazivaju se i medijumima – međutim ima i onih koji mogu da vam pomognu da kontaktirate sa nekim ko je preminuo, a da vam ne naude.

Međutim postoje i oni magovi ili vidovnjaci koji za potrebe svojih nečasnih dela kontaktiraju sa nečistim silama i entitetima. Nešto što bi najbliže moglo predstavljati demonska bića u prirodi i oko nas. Svaka kultura drugačije naziva ovakve stvorove, za hrišćane bi to mogao biti demon, dok bi za muslimane to mogli biti džini.

Sa urocima je sa druge strane stvar nešto drugačija. Iako i za uroke može biti odgovoran čovek koji ga je bacio na drugo lice, iza toga se može kriti i dodir sa nekim predmetom ili mestom koje ga je izazvalo. Može se desiti čak da vam urok baci neko ko se ni ne bavi magijom, niti je vidovit. Ovo prozilazi iz verovanja da svako od nas poseduje određenu energiju koju odašilje, stoga ako ste se zamerili nekome on sasvim slučajno, pa čak i neželjeno može da vas urekne. Znate i sami verovatno one priče o „urokljivim očima“, takve stvari zapravo imaju utemeljenje u ezoteriji i magiji. Zato što svako od nas ima sposobnosti za određena dela koja se smatraju natprirodnima, samo ne ume svako da kontroliše to u sebi.